Stevu Čenejca je ubio grom, nežno ko rukom.
Na širokom šoru tu negde pred zoru il pre.
Niko se nije pitao gde se to noću skitao,
nego su žalili i sveće palili svi.

Sa njegovim stricem sam proveo dan,
bio je očajan, al taj matori momak
je imao stomak za sve.

Pa reče: “Eto, tuđeg se latio,
zato je glavom platio.
Zbog žene svog kuma je sišao s uma, sasvim.

A vidiš neko to od gore vidi sve.
Povlači te konce, igra se,
postavi na svoje mesto.
Svako dobro, a zlo još pre.
Sve vide oči sudbine.”

Tako ponekad te reči mi dođu, ko jeka.
Kao bure se spuste i pacovi napuste brod.
Ne brinem mnogo o njima vrate se s lepim danima.
Pa idemo dalje i plovidba traje ko pre.
Al znam da neko to od gore vidi sve.
Povlači te konce, igra se,
postavi svaku stvar na svoje mesto.
Svako dobro, zlo još pre.
Sve vide oči sudbine.”

Lomiš mi srce ko bagremov prut, onako uz put,
kad ostaneš sama ti nađeš par dana za nas.
Al ja crtam svoje krugove i praštam stare dugove.
Da možda se varam, al što da se staram o tom.
Kad uvek neko to od gore vidi sve.
Povlači te konce, igra se,
postavi svaku stvar na svoje mesto.
Svako dobro, zlo još pre.
Sve vide oči sudbine.”

Komentari