Jutro me zatice samog, kao skoljku u pesku
Svu noc su senke na zidu skicirale fresku
Trazio sam jedan stih, skoro da ga osetih
Al’ mi je iz ruku nestao
Protura se novi dan, al’ taj trik je providan
Samo da bi prosli prestao
Jutro me zatice u pravom haosu tema
U mojim strofama lagani raspad sistema
Al, u tajnim vezama s nekim davnim brezama
Ponovo se pesma primice
Zasad nema imena, samo bluza svilena
Kako mi iz ruku izmice
Zaboravljam imena, samo lica ostaju
U prolazu ljude otkrivam kroz sifre
Dovraga, sve mi to govori da starim
Zaboravljam dosadne cifre
Zaboravljam adrese malih bircuza uz put
I curice, sto su uvek dobre bile
Neke bistrine se nepovratno mute
Ali nikada dodir svile
Jutro me zatice opet u smisljanju bekstva
Cim malo usporim stignu me davna prokletstva
To su samo momenti, losim vetrom doneti
To su samo male vecnosti
To su samo godine kad se covek otkine
Kao od one gorke tecnosti
Zaboravljam imena, samo lica ostaju
U prolazu ljude otkrivam kroz sifre
Dovraga, sve mi to govori da starim
Zaboravljam dosadne cifre
Zaboravljam adrese malih bircuza uz put
I curice, sto su uvek dobre bile
Neke bistrine se nepovratno mute
Ali nikada dodir svile
