Na licu iscrtana suza,
i osmeh sminkom razapet.
A kostim smesan i svetlucav,
tacku odavno znam vec napamet.
Refren:
Dok cutim zaliven, oni se smeju,
jer da progovorim odmah bi stali,
ali ne, necu da pokvarim vece,
zasto publika klovna da zali.
Ko strasilo stojim, usamljen,
na mestu gde je ocaj posejan.
Tu samo hladan vetar duva,
ja cak i svrake od sebe oteram.