Kad bi moja bila,
oko vrata svila,ne bi tako vjetar šibao,
evo praštam sve,evo priznajem,
da sam te baš poželio,
noću kad se nebom sjajne zvijezde broje,
fali nešto tu,falimo nas dvoje.
Pa pokvarim na ruci sat ,
i vratim kazaljke na čas,
i datum na dan kad si otišla,
pa zažmirim i poželim,
kad oči otvorim da tu stojiš ti,sva u bijelom,
kao pahulja,što je čuvam na mom dlanu da se ne otopi.
Kad bi moja bila ko iz bajke vila,
ne bi tako život bolio,
evo plaćam sve stare dugove,
i skoro sam obolio,
nekad bilo dana ,
dana za megdana,
đavo se od mene baš umorio.
