Sav izgubljen od nekog
starackog straha i tuge
pred ogledalom sam
optuzujem sebe i druge
Kao bolesnik pod punom narkozom
ja tonem u neki teski mrak
kao pod nekom dubokom hipnozom
vidim da klonem
da nisam jak
Ref.
Ogledalo se brzo krivi
i vise mi se bas ne zivi
ranjeni lav ispusta krik
Sve jeseni k’o da
kucaju kisom na vrata
i stezu me nekom
ledenom omcom oko vrata
A blizi se kraju propala drama
zavesa pada, poslednji cin
glumac ce sici sa reklama
u nekoj rupi ljustice dzin
Ref.
Hej, reziseri te moje zle srece
ja honorara se odricem svog
vise mi nista pomoci nece
ni psihijatar, ni lazni Bog