Na pragu svojih dvadesetih, bio sam laka roba
Bile su moderne barabe onih dana
Ne želim svega ni da se setim, hteo sam ja to sve da probam
Zvalo me zabranjeno voće s raznih grana.
Sad žalim, da, al’ šta sam znao ja
Ti si bila još devojčica
Leteo je kao leptir tvoj čuperak.
Drugi bi sve imalo smisao
Drukčije bih život disao
Da sam znao da postojiš, Olivera.
Možda sam, a da nisam znao
Pred isti izlog sa tobom stao
Možda smo zajedno iz voza negde sišli.
Možda si sasvim blizu bila
Ulicom mojom prolazila
I možda smo se za trenutak mimoišli.
Sad žalim, da, al’ šta sam znao ja
Ti si bila još devojčica
Daleko od moga oka i mog pera.
Drugi bi sve imalo smisao
Ne bih svakom pesme pisao
Da sam znao da postojiš, Olivera.
Drugi bi sve imalo smisao
Ma ja bih iz te gužve zbrisao
I nikom ne bi bilo jasno šta to smeram.
Znao bih gde da sebi nadem mir
Skrio se u tamni manastir
I čekao da ti odrasteš, Olivera.
