Sa katedrale je tri puta lupilo
Dosta se zvezdica na misu skupilo
Plocnik ko potocic: posrebren, krivudav
Zar su se ulice ponovo smanjile
A senke brestova utanjile
Il’ ja to nisam predugo prosao tuda
Rasipam korake, ko pijan dinare
Od Mucurinove do Detelinare
Nemir me vuce njoj svojim tankim vlaknom
Mozda se upravo malo odljutila
Mozda je nekako naslutila
Kakva se drama odvija pod mojom jaknom
A Mesec pojma nema, matora lola drema
Jutros je lumpovo po Kini
Dok se sa sobom borim da tacno izgovorim
Tu tesku stranu rec: izvini
Ona me voli znam OK ne suvise al’ taman dovoljno da krisom
uzdise kada me tracevi ubace u semu.
Skripucu oblaci pod njenim nogama neda se ludica tvrdoglava
sta vise, pise udzbenik na istu temu.
Samo je vetar sretan, vrti se k’o baletan
u svojoj sivoj pelerini.
Dok moje misli traze kako se ono po naski kaze
ta teska strana rec IZVINI!